U jednoj ljubavi prepunoj snova, ostala je samo priča ova,
priča o jednoj ljubavi lažnoj, nekome sigurno ni malo važnoj,
priča je bila vrlo sretna, sve dok nije došao dan, i jedan je lik ostao sam,
u ovoj priči završetak nije sretan, niti su sretni likovi u priči
ali samo znam da život nije vječan i da ni jedna priča mojoj ne sliči!
Moj korak - moj san,
moja hrabrost - moj plan,
moje jutro - moj dan
MOJ ŽIVOT- MOJA STVAR!
moja hrabrost - moj plan,
moje jutro - moj dan
MOJ ŽIVOT- MOJA STVAR!
Kada vidjamo uvek ista lica,
na kraju ona postaju deo našeg života.
A kada postanu deo našeg života,
onda žele i da nam ga izmene.
I ako ne bude po njihovom, nije im pravo.
Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.
A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
na kraju ona postaju deo našeg života.
A kada postanu deo našeg života,
onda žele i da nam ga izmene.
I ako ne bude po njihovom, nije im pravo.
Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.
A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
Život je lep, kada se živeti zna
i zato, uzmi od njega šta ti se da
jer sreća je kratka, a živiš zbog nje
ne traži previše i dobićeš sve.
i zato, uzmi od njega šta ti se da
jer sreća je kratka, a živiš zbog nje
ne traži previše i dobićeš sve.
Neki stari,dobri textovi
Ne merim više vreme na sate
ni po sunčevom vrelom hodu
dan mi je kad se njegove oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu. (Desanka Maksimović)
Ko sunce voli uzastopce ga prati sena
Ko boje voli na zenice mu padne mrena
Ko živi u sebi napada ga sve iz vana
Ko ne zna da vredja umire od zadatih mu rana. (Desanka Maksimović)
Ja žalim i oplakujem svoje prohujale godine
koje sam straćila voleći smrtno stvorenje
i ne dižući se sa zemlje...mada sam imala krila...
...Ma koliko suprug bio dobar
nikada neće moći dostići SAVRŠENSTVO... (Onore de Balzak)
Ne merim više vreme na sate
ni po sunčevom vrelom hodu
dan mi je kad se njegove oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu. (Desanka Maksimović)
Ko sunce voli uzastopce ga prati sena
Ko boje voli na zenice mu padne mrena
Ko živi u sebi napada ga sve iz vana
Ko ne zna da vredja umire od zadatih mu rana. (Desanka Maksimović)
Ja žalim i oplakujem svoje prohujale godine
koje sam straćila voleći smrtno stvorenje
i ne dižući se sa zemlje...mada sam imala krila...
...Ma koliko suprug bio dobar
nikada neće moći dostići SAVRŠENSTVO... (Onore de Balzak)
Nema komentara:
Objavi komentar