Sumnjate da vas partner vara? Mislite da vaš šef namerno prolongira dugo očekivano unapređenje? Ubeđeni ste da vas drugarica iz nekog razloga izbegava? Ovakva pitanja sve nas muče povremeno, a mi vam donosimo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da otkrijete kada vas neko laže.
Dr Pol Siger, psiholog sa fakulteta u Lankaširu, u knjizi "Zar bismo vas lagali?" otkrio je kako ljudi lažu i razbio neke od uobičajenih mitova o laganju. Donosimo vam nekoliko njegovih saveta koji će vam pomoći da vrlo jednostavno prepoznate lažljivce u svom okruženju, ali i da prestanete da verujete u mitove o prepoznavanju laži.
KONTAKT OČIMA
Najveći mit o laganju je da ljudi koji lažu izbegavaju direktno gledanje u oči. Dobri lažljivci zapravo gledaju tačno u oči duže i intenzivnije od nekoga ko ne laže, jer znaju da ljudi veruju da lažljivci izbegavaju direktan pogled.
Najveći mit o laganju je da ljudi koji lažu izbegavaju direktno gledanje u oči. Dobri lažljivci zapravo gledaju tačno u oči duže i intenzivnije od nekoga ko ne laže, jer znaju da ljudi veruju da lažljivci izbegavaju direktan pogled.
UZNEMIRENOST
Drugi mit kaže da osoba koja laže pokazuje veliku nelagodnost, te se stalno vrpolji. Istina je potpuno suprotna. Kada neko mora da izmisli laž, svu pažnju otkloni od tela i usmerava je na mozak. Rezultat toga je neobično smiren lažljivac, odnosno puno smirenija osoba nego što bi realno trebalo da bude u datoj situaciji.
Drugi mit kaže da osoba koja laže pokazuje veliku nelagodnost, te se stalno vrpolji. Istina je potpuno suprotna. Kada neko mora da izmisli laž, svu pažnju otkloni od tela i usmerava je na mozak. Rezultat toga je neobično smiren lažljivac, odnosno puno smirenija osoba nego što bi realno trebalo da bude u datoj situaciji.
GLEDANJE KA GORE I UDESNO
Treći mit je da osoba koja laže fiksira pogled na jednu tačku. To nije potvrdilo nijedno istraživanje. Smatra se da, kad nam pogled ide gore ili dole te ulevo ili udesno, zapravo "kopamo" po svom sećanju te govorimo istinu. Međutim, naše rečenice uključuju različite vrste sećanja koja podstiču različite delove mozga. Stoga dr Siger smatra da je i to mit.
TON U GLASU
Kada osoba laže, glas joj jedva primetno postaje viši. Naučnici smatraju da je nešto viši glas od uobičajenog znak da ljudi najverovatnije lažu. Problem je što je to vrlo teško uočiti. Ako je reč o ljudima koje poznajete, onda možete primetiti da li im se menja boja glasa kada im postavljate nezgodna pitanja. Ako je malo povišen, vrlo verovatno je da vas taj neko zaista i laže.
Kada osoba laže, glas joj jedva primetno postaje viši. Naučnici smatraju da je nešto viši glas od uobičajenog znak da ljudi najverovatnije lažu. Problem je što je to vrlo teško uočiti. Ako je reč o ljudima koje poznajete, onda možete primetiti da li im se menja boja glasa kada im postavljate nezgodna pitanja. Ako je malo povišen, vrlo verovatno je da vas taj neko zaista i laže.
BOMBARDOVANJE PITANJIMA
Kada čovek laže, mora da se koncentriše na ono što priča, a to obično rezultira jednostavnim odgovorima. Ako želite da uhvatiti osobu u laži, pustite ga da vam kaže šta je namerio, a potom navalite na njega nizom pitanja – bukvalno ga bombardujte! Ako laže, odgovori će mu biti prilično nejasni i nedostajaće im detalja.
Kada čovek laže, mora da se koncentriše na ono što priča, a to obično rezultira jednostavnim odgovorima. Ako želite da uhvatiti osobu u laži, pustite ga da vam kaže šta je namerio, a potom navalite na njega nizom pitanja – bukvalno ga bombardujte! Ako laže, odgovori će mu biti prilično nejasni i nedostajaće im detalja.
PREPRIČAVANJE UNAZAD
To je tehnika kojom se vrlo često služe policajci. Oni će pitati nekoga da im objasni njihovu verziju određenog događaja. Nakon toga zatražiće da im ta osoba pojasni još jednom, ali da ovoga puta krene od kraja. Ako neko laže,to će mu biti teško i sva je verovatnoća da će se spetljati i zbuniti.
To je tehnika kojom se vrlo često služe policajci. Oni će pitati nekoga da im objasni njihovu verziju određenog događaja. Nakon toga zatražiće da im ta osoba pojasni još jednom, ali da ovoga puta krene od kraja. Ako neko laže,to će mu biti teško i sva je verovatnoća da će se spetljati i zbuniti.
BRZINA DAVANJA ODGOVORA
Stručnjaci to nazivaju "latentno razdoblje vremena reakcije", a to je vreme koje je potrebno osobi za odgovor na pitanje. Ako neko laže, uložiće puno napora da smisli laž, a za to mu treba vremena. Tada dolazi do kratke pauze između postavljenog pitanja i odgovora.
VERBALNI ZNACI
Ako mislite da vas partner vara, postavite mu direktno pitanje: " Da li me varaš?" Važno je pažljivo slušati odgovor. Ako vam kaže: 'Ne, naravno da ne!', možete donekle biti sigurni da govori istinu. Međutim, ako na vaše pitanje odgovori: "Kako to možeš da me pitaš? Koliko dugo se poznajemo? Šokiran sam time što me to uopšte pitaš!", postanite sumnjičavi. Naime, to je tipično izbegavanje istinitog odgovora i osoba koja to kaže najverovatnije i laže.
Ako mislite da vas partner vara, postavite mu direktno pitanje: " Da li me varaš?" Važno je pažljivo slušati odgovor. Ako vam kaže: 'Ne, naravno da ne!', možete donekle biti sigurni da govori istinu. Međutim, ako na vaše pitanje odgovori: "Kako to možeš da me pitaš? Koliko dugo se poznajemo? Šokiran sam time što me to uopšte pitaš!", postanite sumnjičavi. Naime, to je tipično izbegavanje istinitog odgovora i osoba koja to kaže najverovatnije i laže.
PROMENA PONAŠANJA
Ako razgovarate s osobom dok je opuštena i smirena, možete utvrditi kakvo je njeno normalno ponašanje, odnosno kakva je u normalnim okolnostima. Kada joj postavite određeno pitanje i ona naglo promeni ponašanje, možete biti sigurni da se nešto sumnjivo dešava.
Ako razgovarate s osobom dok je opuštena i smirena, možete utvrditi kakvo je njeno normalno ponašanje, odnosno kakva je u normalnim okolnostima. Kada joj postavite određeno pitanje i ona naglo promeni ponašanje, možete biti sigurni da se nešto sumnjivo dešava.
Nema komentara:
Objavi komentar