PUSTINJA

Ili mi kažu: ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim: ne izgleda.
I krivo mi što vidim.

Još deda mi je govorio: “Treba pustiti svakog da radi kako radi. Ako je sobom ushićen, nemoj to da mu kvariš.

Što više njih u zabludi, sve više si u pravu”.

A ja tako ne mogu. Prislonim uho na tle i
učim sebe slušanju. Mnogima je to vredelo.
Slušam šta govori zemlja. Valja joj verovati.
Zemlja ne govori napamet.

Zasučem onda rukave. Izgubim dane i noći.
Niti me neko moli. Niti me neko tera.
Niti mi kažu hvala.
Zapnem umesto drugog, raskrvarim svu dušu, ali mirno i strpljivo
dovršim dovršeno.

Miroslav Mika Antić