Izgleda da vlada uverenje da je princeza Dajana bila devojka "iz naroda" koja je slučajno upala u kraljevsku porodicu. Istina je potpuno drugačija: ta žena je bila izdanak porodice Spenser, jedne od najmoćnijih u engleskoj istoriji tokom poslednjih 500 godina, a u njenim venama je kolala krv kraljeva iz dinastija Stjuarta, Burbona, Vitelsbaha, Habzburga, Medičija...
Drugim rečima, Srbi su uvereni da je Dajana bila pripadnica plebsa pre nego što je “zavela” Čarlsa. Ako postoji jedna reč kojom se može opisati to uverenje onda je to ova: glupost. Ništa od toga nema veze sa realnošću.
Dajana Spenser se rodila 1. jula 1961. godine, a već 1975. godine je postala lejdi Spenser, nakon što je njen otac nasledio od svog oca titulu erl Spenser. Dajanin otac je bio Edvard Džon Spenser, VIII erl Spenser (dakle, osmi po redu čovek koji nosi tu plemićku titulu) i vikont Altorpa, drevnog predačkog imanja. Njena majka je bila Fransis Šand Kid, koja se rodila na kraljevskom imanju u Norfoku pošto je njen otac bio prijatelj kralja Džordža VI, i koja je u svojoj krvi imala irske kraljevske i plemićke korene.
Dajanin deda je bio Albert Edvard Džon Spenser (1892-1975), VII erl Spenser i vikont Altorpa, kome je kum na krštenju bio kralj Edvard VII. Dajanina baka je bila Sintija, ćerka markiza od Hamiltona i vojvode od Aberkorna, koja je od 1937. godine pa do kraja života bila zvanična dvorska dama kraljice-majke Elizabete.
Dajanin pradeda je bio Čarls Robert Spenser (1857-1922), VI erl Spenser i vikont Altorpa, uticajni britanski političar svog vremena, višedecenijski član parlamenta i lord-komornik Kraljevskog domaćinstva; bio u braku sa Margaretom Bering, ćerkom barona Revelstoka.
Čarls je na mestu erla Spensera nasledio svog polubrata Džona, V erla Spensera, tako da je Dajanin čukundeda bio Frederik Spenser (1798-1857), IV erl Spenser i vikont Altorpa.
Frederik je bio viceadmiral britanske Kraljevske mornarice, dvoranin i državnik koji se borio u Napoleonskim ratovima i u Grčkom ratu za nezavisnost, i koji je bio odlikovan Najplemenitijim redom podvezice, viteškim redom koji je ustanovio još kralj Edvard III 1348. godine. Služio je otadžbini i kao lord-komornik i kao lord-stjuard Kraljevskog domaćinstva.
Frederik je takođe nasledio na mestu erla Spensera svog starijeg brata Džona, tako da je Dajanin navrdeda bio Džordž Spenser (1758-1834), II erl Spenser i vikont Altorpa, koji je jedno vreme bio i ministar unutrašnjih poslova u Velikoj Britaniji. Dajanina navrbaba je bila lejdi Lavinija Bingam, ćerka erla od Lukana.
Dajanin kurđel je bio Džon Spenser (1734-1783), I erl Spenser, britanski poličar i državnik, sin Dajaninog askurđela časnog Džona Spensera (1708-1746), takođe državnika i političara koji je sa svoje strane bio najmlađi sin Dajaninog kurđupa Čarlsa Spensera (1675-1722), III erla od Sanderlenda, i Ane rođene Čerčil. Među njihovim je potomcima i čuveni Vinston čije je puno ime zapravo bilo ser Vinston Leonard Spenser-Čerčil; šta više, ovi Čerčili kao vojvode od Marlboroa su danas svi ogranak porodice Spenser.
Ovaj Čarls je obavljao čitav niz visokih funkcija početkom XVIII veka, od lorda-poručnika Irske (titula glavnog guvernera te zemlje) preko lorda-čuvara Malog pečata (peta najvažnija funkcija u Velikoj Britaniji) do lorda-predsednika Državnog saveta (četvrta najvažnija funkcija) i prvog lorda Trezora (odmah nakon Čarlsa na tu funkciju je seo ser Robert Volpol koji je de fakto postao prvi premijer UK tako da je danas “prvi lord Trezora” zapravo zvanični ministarski položaj premijera Ujedinjenog Kraljevstva; funkcija premijera ustavno i zakonski ne postoji).
Dajanin kurlebalo je bio Robert Spenser (1641-1702), II erl od Sanderlenda, nadareni i sposobni državnik koji je jedno vreme zbog svoje podrške apsolutističkoj monarhiji morao da beži iz zemlje; Dajanin sukurdol je bio Henri Spenser (1620-1643), I erl od Sanderlenda koji je poginuo tokom Engleskog građanskog rata.
Dajanin surdepač je bio Vilijam Spenser (1591-1636), II baron Spenser od Vormlejtona; Dajanin parđupan je bio Robert Spenser (1570-1627), I baron Spenser od Vormlejtona; Dajanin ožmikur je bio ser Džon Spenser (1549-1600), a tako se zvao i njen kurajber (1524–1586); njen sajkatav je bio se Vilijam Spenser (1496-1532), a njen beli orao ser Džon Spenser (1455-1522).
Svi navedeni ljudi su bili vlastelini, i skoro svi su bili članovi parlamenta. Porodica Spenser je jedna od najmoćnijih u britanskoj istoriji tokom poslednjih pet stotina godina koja ima nekoliko zasebnih ogranaka od kojih je erl Spenser samo jedan; tu su takođe i dalje pomenute titule erla od Sanderlenda, vojvode od Marlboroa, ali i vikonta Čerčila.
Vekovima se verovalo da je predak Spensera normanski vlastelin Igo le Despenser koji je umro 1238. godine, a čija je porodica u Englesku došla iz istog mesta i istovremeno sa Vilijamom Osvajačem koji je pokorio i postao kralj Engleske 1066. godine. Danas se zna da to nije istina.
Međutim, stvarno poreklo Spensera je još veličanstvenije od toga pošto su oni direktni (doduše, putem nezakonite linije) potomci škotske kraljevske kuće Stjuart koja je početkom XVII veka sela i na engleski presto i potom ujedinila ova dva kraljevstva u Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije. Šta više, Spenseri mogu da se pohvale da su potomci Stjuarta kroz pet odvojenih direktnih loza, a putem njih takođe i potomci evropskih kraljevskih kuća kao što su Burbon, Mediči, Vitelsbah, Hanover, Sforca i Habzburg.
Ali, ne moramo da idemo toliko daleko u prošlost, dovoljno je što smo došli do belog orla koji je 16. koleno unazad. Dođite vi do svog belog orla pa pričajte da je princeza Dajana bila “niko i ništa”, da je bila “seljoberka” koja se “utrpala tamo gde joj nije mesto”.
Nema komentara:
Objavi komentar